Svoje plesno obrazovanje i profesionalno usavršavanje sticala sam kod višestrukih prvaka Rusije, Aleksandra Meljnikova i Irine Solomatine. Učestvovala sam na brojnim turnirima u Moskvi i drugim gradovima Rusije, gde sam bila finalista u standardnim i latinoameričkim plesovima.
Pored takmičarskog angažmana, tri godine pre dolaska u Beograd bila sam posvećena i pedagoškom radu sa decom. U Beograd sam iz Moskve došla zbog jednog takmičenja, ne sluteći da ću upravo tamo ostati zbog poznanstva sa Srećkom Radovanovićem sa kojim ću podeliti i život i plesni podijum.Takmičili smo se u standardnim plesovima i 1992. godine postali prvaci Jugoslavije.
Tokom godina učestvovali smo na mnogim kulturnim događajima, uključujući premijeru filma Tango u Sava centru i SKC-u, kao i na revijalnim nastupima širom zemlje. U Novom Sadu trenirali smo plesni klub Vojvodina i ostvarili zapažene rezultate u različitim kategorijama, a potom i radili sa drugim parovima koji su takođe postizali izuzetne uspehe na turnirima.
Suprug i ja smo zajedno osnovali i 28 godina gradili plesnu školu. Njegov iznenadni odlazak bio je najveći izazov sa kojim sam se ikada suočila. Ipak, kada nešto stvarate zajedno gotovo tri decenije, ne možete jednostavno stati — čak ni onda kada se čini da je sve oko vas stalo.
Zato sam preuzela i naučila sve što je on radio i nastavila dalje, jer ova škola nije samo posao — ona je naš zajednički trag!
